Razvojna disfazija je patološki nerazvijen govor, tj. poremećaj sposobnosti da se razume, strukturira i izrazi jezička zamisao. Može biti:

• Ekspresivnog tipa gde dete ne govori ili su prisutne nepravilnosti ugovoru kao što je agramatičnost i
• Receptivnog tipa gde dete ne razume govor. 

Uzroci disfazije

Mogući uzroci disfazije su nejasni. Moguće je da genetski faktor mnogo utiče. U retkim slučajevima moguće je identifikovati lezije na nekim delovima mozga, što bi moglo prouzrokovati probleme u komunikaciji.

Simptomi difazije

Neki simptomi koji karakterišu disfaziju su: 

• Rečnik manji od 20 reči u 18 meseci;
• Rečnik manji od 50 reči u 24 meseca;
• Problemi sa pamćenjem i prisećanjem reči u pravom kontekstu;
• Upotreba kratkih rečenica, bez glagola i gramatičkih elemenata;
• Nedostatak radoznalosti i interesovanja za vrste komunikacije;
• Teškoća ili odsustvo ponavljanja pojmova koji se podučavaju;
• Nemogućnost pravilnog izgovaranja reči i fonema;
• Teškoće u razumevanju i reagovanju na slušne stimuluse;
• Nerazumevanje vizuelnih simbola povezanih sa komunikacijom, poput gestova, reči i pisanih brojeva.

Kod dece sa razvojnom disfazijom neverbalna komunikacija se razvija u skladu sa njihovim kalendarskim uzrastom, ili je samo blago oštećena, pa ova deca bez problema mogu da mašu, tapšu, pošalju poljubac itd, odnosno da se koriste gestovima bez ikakvih problema. Socijalne veštine su im očuvane i imaju funkcionalnu igru. Deca sa razvojnom disfazijom nedostatak govora nadoknađuju gestovima i neverbalnom komunikacijom. Najkarakterističniji znak, koji roditelji prvi primete, je odsustvo govora, bez pojave reči do druge godine, ali važno je obratiti pažnju na još neke znake koji karakterišu razvojnu disfaziju, kao što su: ograničen rečnik, agramatičnost, loša orijentacija u prepričavanju događaja u glagolskim vremenima i sam redosled događaja.