Poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD) je poremećaj mozga koji utiče na to kako dete obraća pažnju, mirno sedi i kontroliše svoje ponašanje. Predstavlja stanje koje je relativno često u detinjstvu, a prate ga teški i trajni simptomi nepažljivosti, prekomerne aktivnosti i impulsivnosti koji se javljaju u toku ranog razvoja. Veća je verovatnoća da se pojavi kod dečaka nego kod devojčica. Obično se primeti tokom ranih školskih godina, kada dete počinje da ima problema sa obraćanjem pažnje.
Simptomi su grupisani u tri vrste:
Deca sa ADHD nepažljivog subtipa, su deca koja često nisu hiperaktivna, već ih pre opisujemo kao dremljivu i inertnu. Njihovi problemi sa pažnjom su nespecifični i povezani su sa senzornim procesima, lošim fokusom pažnje i manje preciznim procesiranjem informacija (teškoće u učenju, greške u izradi školskih aktivnosti, zaboravljanje zadataka u svakodnevnim aktivnostima, dezorganizacija, često gubljenje stvari).
Deca sa ADHD hiperaktivno-impulsivnog suptipa imaju probleme sa pažnjom koji su specifičniji, povezani sa distraktivnošću i redukovanom istrajnošću (vrpoljenje ili poskakivanje dok sedi, dete je uvek „u pokretu“, kao da je „uključeno na struju“, stalno trči i penje se, prekomerno govori, odgovara pre nego što se završi pitanje, ima problema sa čekanjem svog reda, prekida druge u govoru).
Kod njega su prisutne obe grupe simptoma.
ADHD se ne može sprečiti ili izlečiti. Ali rano uočavanje, plus dobar plan lečenja i obrazovanja, može pomoći detetu sa ADHD-om u upravljanju njihovim simptomima.
Simptomi hiperaktivnosti se manifestuju oko 4. godine života (teškoće prilikom sedenja na jednom mestu, preteran nemir ruku/nogu, nemogućnost igre „na miru“, trčanje naokolo, preterano penjanje itd). Neophodno je naglasiti da nema svako “nemirno” dete dijagnozu ADHD, zbog toga je neophodno da tačnu dijagnozu postavi stručnjak.
