Aspergerov sindrom

Sindrom je dobio ime po Austrijancu Hansu Aspergeru, pedijatru u bečkoj bolnici, koji je identifikovao zajedničke karakteristike neke dece i došao do saznanja da se radi  o određenom poremećaju. Mališani su očigledno imali normalnu inteligenciju, ali im je nedostajala veština neverbalne komunikacije, bili su fizički nespretni i nisu pokazivali empatiju. Obično su bili usamljeni i izolovani i imali su poteškoća u sklapanju prijateljstava.

Aspergerov sindrom je razvojni poremećaj koji odlikuje manji ili veći stepen problema sa govorom, veštinama komunikacije, repetitivnim obrascima ponašanja i strogim praćenjem rutina. Najraniji simptom koji bude najviše izražen je opsesivno interesovanje za određeni objekat ili temu, dok je to ujedno i jedino interesovanje. Njihov fokus je usmeren samo na ono što ih interesuje, sami sebi su dovoljni u tome i trude se da sakupe što više informacija o tome. Postaju toliko upućeni u svoj hobi ili predmet interesovanja da ih je Asperger nazivao malim profesorima.

Aspergerov sindrom se smatra blažim podtipom, mada se i dalje raspravlja da li ga treba smatrati odvojenim ili blagim oblikom autizma.

Govor dece sa ovim sindromom se razlikuje od govora druge dece, a najprimetnija je razlika u neverbalnoj komunikaciji. Teško tumače mimiku i gestove, pa zbog toga često upadaju u komukacione probleme. Takođe imaju poteškoće u razumevanju tuđih emocija. Socijalne veštine su im svedene na minimum, tako da zbog toga izbegavaju socijalne interakcije.

Još jedna bitna karakteristika ljudi sa Aspergerovim sindromom je da ne vole promene  (jedu samo poznatu hranu, i to u određenim količinama, nose istu odeću, idu uvek istim putem i slično). Osobe koje imaju Aspergerov sindrom imaju očuvanu inteligenciju, a dosta njih često su geniji i imaju neke izuzetne sposobnosti.