Autizam

Autizam je neurorazvojni poremećaj koji spada u grupu pervazivnih razvojnih poremećaja i koji uglavnom uključuje jezik i komunikaciju, socijalnu interakciju, uska, stereotipna interesovanja i ponavljajuća ponašanja.

Autizam prepoznajemo kao:

  1. Autistični poremećaj (Kannerov sindrom)

U prvom slučaju poremećaja iz spektra autizma u istoriji, dr Leo Kanner koristio je taj izraz za dijagnozu socijalnog i emocionalnog poremećaja, dok su prethodna zapažanja pacijenata sa simptomima autizma dovela psihijatre do dijagnoze šizofrenije. Doktor Kanner predstavio je svoja otkrića o autizmu u filmu Nervozno dete. Izneo je detalje obrazaca ponašanja i zapažanja koja su bila dosledna kod jedanaest pacijenata koje je proučavao. Ovaj rad se pokazao ključnim u polju kliničke psihijatrije i omogućio je onima koji rade sa pacijentima koji su pokazali ove karakteristike da koriste tačniju terminologiju.

  1. Autistični spektar poremećaja (ASD)

Zbog niza simptoma koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca, autizam se sada naziva Poremećaj autističnog spektra ( ASD). Poremećaj pokriva širok spektar simptoma, nivoa veština i invaliditeta, koji mogu ili ne moraju uticati na dnevnu autonomiju i život. Rana dijagnoza postaje od suštinskog značaja kako bi se moglo efikasno intervenisati na različitim komponentama oštećenja, odnosno „funkcionalne raznolikosti“.

Kada se prepoznaje autizam? 

Prvi znaci autizma manifestuju se problemima u nekim oblastima, posebno sposobnošću komunikacije i odnosa sa drugima. Ovakva deca na neverbalnim testovima inteligencije (crtanje, igranje, matematika, pamćenje) mogu biti iznad proseka.

Koji su uzroci autizma? 

Što se tiče uzroka ove složene patologije, oni su i danas nepoznati. Autizam je četiri puta češći kod dečaka nego kod devojčica i ne poznaje rasne, etničke ili socijalne granice. Način života, socijalni status  ili nivo obrazovanja ne utiču na mogućnost autizma.

Smatra se da su tri kategorije faktora rizika koji doprinose autizmu: genetski faktor, faktor životne sredine i faktor razlike u biologiji mozga.

Karakteristike autizma

Definišuće karakteristike autističnog poremećaja su: oštećenje recipročnih socijalnih interakcija; oštećenje verbalne i neverbalne komunikacije; ograničen, repetitivan i stereotipan obrazac ponašanja, interesovanja i aktivnosti; poremećaj u reagovanju na senzorne stimuluse. Oštećenje u socijalnim interakcijama podrazumeva se najpre odnosi na saradnju sa drugim ljudima, kao što je gledanje u oči, odazivanje na ime, iniciranje razgovora sa drugima, položaj tela i gestovi, izostanak interesovanja za drugima i nemogućnost ostvarivanja vršnjačkih odnosa. Oštećenje komunikacije se odlikuje kašnjenjem ili potpunim odsustvom govora, lošom neverbalnom komunikacijom, igrom bez funkcije, odsustvom imitacije i  stereotipnom upotrebom govora. Stereotipni i repetitivni obrasci ponašanja su najčešće ispoljeni kroz ljuljanje, lepršanje, uvrtanje prstiju, opsesivnom okupacijom nekim objektom i njegovim delovima, prisustvom nefunkcionalnih rutina i frustracijom ukoliko dođe do nekih promena.

U tretmanu se obavlja stimulacija svih funkcija, a najviše govorno-jezičkog razvoja. Najbolji rezultati se postižu uz punu saradnju roditelja i terapeuta.