Veština Pisanja

Veština Pisanja

Danas se sve više  susrećemo sa decom kojima pisanje predstavlja teškoću.

Većina ljudi smatra da je pisanje veoma jednostavna stvar i da dete uči da piše kada krene u školu.  Istina je ipak sasvim drugačija. 

Veština pisanja je vrlo složena i zavisi od  mnogih faktora.

U nastavku teksta, objasnićemo Vam zašto je pisanje značajno, od čega zavisi, na koji način se razvija i sa kojim problemima sve dete može da se susreće prilikom pisanja.

Šta je pisanje?

Na početku da objasnimo šta se zapravo sve podrazumeva pod veštinom pisanja.

Pisanje predstavlja vrlo kompleksnu perceptivno-motornu veštinu. Od dece se najčešće očekuje da pisanjem ovladaju tokom prvih godina školovanja. Pisanje je proces formiranja slova, figura, brojeva i drugih značajnih simbola na podlozi, upotrebom alata kao što je olovka.

Jako bitan deo pisanja je i rukopis. Čitljivost i brzina su važni parametri rukopisa, naročito u obrazovnom okruženju. Faktori koji utiču na čitljivost rukopisa su: oblik, poravnavanje, veličina, prostor između slova i reči. 

Pisanje se kod dece tipičnog razvoja razvija između 6 i 7 godine, dostiže vrh između 7 i 8 godine, a  automatizuje se, organizuje i postaje sredstvo za pisanje tekstova na uzrastu od 8 do 9 godina. Od 3. do 6. razreda pisanje postaje sve brže, tečnije i efikasnije. U tom periodu dolazi do sazrevanja pokreta i rukopis se personalizuje. 

Šta sve utiče na veštinu pisanja?

Jedna od najčešćih zabluda je da je pisanje samo povlačenje olovke po papiru i da počinje u predškolskom uzrastu, tokom vežbanja grafomotorike. Situacija je ipak drugačija. Veština pisanja se zapravo razvija od rođenja. Možda ovo zvuči čudno, ali sad ćemo da objasnimo zašto je to tako. Preduslov za pisanje je zrela funkcija šake, kako bi se izveli tačni i precizni pokreti. Veštine šake se razvijaju po određenom razvojnom redosledu. Po rođenju bebina šaka je stisnuta, a kako dete raste šaka se opušta i oko 3. meseca stavlja svoje ruke ispred lica. Krajem 4. meseca dete počinje da hvata predmete na početku celom šakom, a kasnije kako raste hvata predmete prstima. Početkom 12. meseca javlja se interesovanje deteta za olovku i šaranje po papiru. 

Pored zrele funkcije šake, za pisanje neophodni su: 

O svim ovim segmentima pričaćemo opširnije u narednim tekstovima, a sada ćemo staviti akcenat na pravilan hvat.

veština pisanja

Izvor: Freepik

Razvoj hvatanja olovke

Detetovo držanje olovke može da utiče na kontrolu, efikasnost, tok i brzinu pisanja.

Između 3,5 i 6 godina treba da se razvije iz statičkog hvata sa tri prsta, gde je više od jednog prsta na olovci do dinamičkog hvata gde se olovka drži između jagodica palca i kažiprsta. Držanje olovke je usko povezano sa razvojem fine motorike. Bitno je da dobijemo oblik slova C između palca i kažiprsta, kako bi dobili stabilnost u pisanju.

Kako teče razvoj hvata?

1-1.5 godine – Dete izvodi pokret iz ramena i ruka se u celini pomera kao jedinica.  

2-3 godine – Nadlaktica se pomera kao jedinica. Imamo utisak kao da se drži za tu olovku.

3.5-4 godine – Šaka se pomera kao jedinica. Hvat je tada precizniji. To je period kada treba početi sa navežbavanjem pravilnog hvata.

4.5-6 godina – Dete drži olovku sa tri prsta. Palac i kažiprst su se nalaze jedan naspram drugog, a između njih je olovka.

Kako izgleda pravilno pisanje? 

  1. Dete drži olovku između jagodica palca i kažiprsta.
  2. Srednji prst služi za podupiranje unutrašnjosti ruba olovke, a domali i mali prst su zatvoreni.
  3. Položaj tela treba da bude pod 90 stepeni.
  4. Ruka ne sme da “visi u vazduhu“ već da bude na stolu prilikom pisanja.
  5. Dete rukom kojom ne piše pridržava svesku. 
  6. Ako je dete desnoruko, sveska je okrenuta ka levoj strani kako bi dete imalo prostora da drži ruku na stolu, a ukoliko je levoruko sveska se okreće ka desnoj strani.
  7. Noge treba da budu stabilne kako ne bi došlo do problema sa pažnjom.
  8. Rameni pojas treba da bude stabilan.

Kako prepoznati da dete ima problem sa držanjem olovke i samim pisanjem?

Sada ćemo navesti neke znakove koje možete primetiti prilikom posmatranja pisanja deteta.

  1. Dete prestaje da piše i trese rukom što je izazvano bolom.
  2. Upotrebljava kretanje cele ruke i šake pri manipulisanju olovkom, umesto izolovanih pokreta prstiju.
  3. Izgleda veoma napeto i ruka je često bleda oko zglobova.
  4. Previše ispruži vrh kažiprsta kako bi nadoknadilo manjak kontrole pribora za pisanje.
  5. Često podiže olovku sa papira, jer ne može da održava čitko i jasno kretanje.
  6. Ima slabo razvijenu veštinu pisanja u poređenju sa vršnjacima.
  7. Ima izrazito smanjeno pismeno izražavanje koje je neuporedivo sa verbalnim sposobnostima.
  8. Brzo se zamara, postaje isfrustrirano i želi da odustane.

U nastavku slika nepravilnog držanja olovke:

veština pisanja

Izvor: Freepik

Šta je grafomotorika? 

Grafomotorika je izraz sa kojim se većina roditelja najčešće susreće kada dete krene u predškolsko. Zašto nam je grafomotorika značajna objasnićemo u nastavku. 

Grafomotorika je složena perceptivno- motorička veština koja zavisi od zrelosti i integracije brojnih kognitivnih, perceptivnih i motornih sposobnosti.

Predstavlja motorno izvođenje grafičkih elemenata, kao što su slova, brojevi, simboli, geometrijske figure i sl.. odnosno na veštine crtanja i pisanja. 

Ove sposobnosti omogućavaju vizuelni oblik komunikacije, kako bi se delilo znanje, ideje, emocije i potpomogli procesi mišljenja.

Sazrevanje grafomotornih sposobnosti uslovljeno je pre svega neurološkim sazrevanjem, kvalitetom mišićnog tonusa i stepenom razvoja fine motorike. Od izuzetnog značaja su i subjektivni faktori, odnosno iskustvo, navike, motivacija, interesi i očekivanja. 

Grafomotorne sposobnosti se neće razviti same od sebe, nego isključivo pod uticajem stimulativne sredine. To znači da je neophodno vežbati sa detetom i pružati mu podršku da ne odustane kada mu je teško. Isključivo trudom i vežbanjem, dete će naučiti da izvodi pokrete.

Kojim razvojnim redosledom dete uči da piše?

Sigurno ste se pitali šta bi dete prvo trebalo da nauči da piše. 

Zašto je važno raditi na razvoju veštine pisanja?

Deca će često ukoliko im je teško ili dosadno, stvarati odbojnost i izbegavati da rade grafomotoriku. Ukoliko ne usvoje pisanje linija i oblika u određenom prostoru na papiru i imaju nepravilan hvat, to će dovesti do teškoća u pisanju i učenju u školi. Tada će sama situacija uticati na njihovo samopouzdanje, što može takođe dovesti do lošeg odnosa prema školi. Samo pisanje je kako smo u tekstu objasnili vrlo kompleksna veština, tako da dete ukoliko ima problem sa pisanjem, uzrok može biti različit i potrebno ga je otkriti na vreme. Veština pisanja složena te da se samo upornim trudom, radom i vežbanjem može se savladati.

Da li imate još neka pitanja za nas?

Ako primetite da Vaše dete ima problema sa pisanjem, prepoznate da se Vaše dete susreće sa nekim problemima koji su opisani u tekstu ili jednostavno odbija i izbegava da radi grafomotoriku, slobodno se javite i zakažite procenu u našem centru.